Depozitni sistem – efikasan put ka cirkularnoj ekonomiji

13/10/20

Depozitni sistem – efikasan put ka cirkularnoj ekonomiji

U okviru festivala Mikser 2020 kompanija Knjaz Miloš bila je domaćin panela „Depozitni sistem – efikasan put ka cirkularnoj ekonomiji“, posvećenog inicijativi za uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada i razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Video porukama učesnicima i publici obratili su se predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, generalni direktor kompanije Mattoni 1873 Alesandro Paskvale i direktorka Projekta razvoja cirkularne ekonomije Reloop platforme Ana Larson, dok su na temu kako da bolje i efikasnije upravljamo ambalažnim otpadom na panelu govorili načelnica Odeljenja za upravljanje ambalažnim otpadom Ministarstva zaštite životne sredine Radmila Šerović, ekspertkinja za upravljanje ambalažnim otpadom ispred Green Loop Consultinga Kristina Cvejanov, generalna direktorka vodećeg operatera ambalažnog otpada u Srbiji, Sekopaka, Violeta Belanović-Kokir i Igor Jezdimirović ispred Udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, članice Koalicije 27.

Predsednik PKS Marko Čadež istakao je da prelazak na cirkularnu ekonomiju danas više nije samo pitanje čistije životne sredine, test odgovornosti za države, kompanije i građane, već i pitanje održivosti svakog biznisa i novih mogućnosti koje se na taj način otvaraju privredi.

„Depozitni sistem u Evropskoj uniji pokazao se najefikasnijim, a njegovom primenom unaprediće se svest i odgovornost građana, biće manje ambalažnog otpada tamo gde mu nije mesto, po parkovima i ulicama, i više sirovine za reciklažu i proizvodnju i nove ambalaže. To će doneti manje troškove i kompanijama i lokalnim samoupravama“, rekao je Čadež i dodao da Privredna komora Srbije podržava inicijativu da se tradicionalni, mešoviti sistem odlaganja iskorišćene ambalaže u kontejnere zameni depozitnim sistemom sakupljanja ambalažnog otpada.

„Očekujemo da nakon formiranja vlade nastavimo razgovore o potrebnim izmenama Zakona o ambalaži i amblažnom otpadu, da ubrzamo ovaj proces i što pre dođemo do usvajanja i implementacije nove regulative koja će omogućiti uvođenje i efikasnu primenu depozitnog sistema“, rekao je Čadež i zahvalio se grupi Mattoni 1873, u okviru koje posluje kompanija Knjaz Miloš, na spremnosti da iskustva sa drugih evropskih tržišta na kojima posluje, prenese u Srbiju.

Generalni direktor u kompaniji Mattoni 1873 Alesandro Paskvale istakao je da industrija proizvodnje vode i napitaka koristi pakovanja koja su u potpunosti reciklabilna, bilo da je u pitanju staklo, aluminijumska limenka ili PET boca, ali da je svesna i odgovornosti koja nastaje onog trenutka kada se proizvod potroši, odnosno problema prouzrokovanih neadekvatno zbrinutim ambalažnim otpadom.

„Mattoni 1873 i Knjaz Miloš zalažu se za depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom iz razloga što se pokazao kao jedini sistem koji omogućuje da se sakupi više od 90% upotrebljene ambalaže, i to na efikasan način, kada se posmatraju troškovi i uticaj na životnu sredinu“, rekao je Paskvale.

Paskvale je istakao da, s obzirom na reciklabilnost materijala i već poznatu i dostupnu tehnologiju u vidu depozitnog sistema, industrija pića već sada ima kapacitete da osigura cirkularnost, u cilju smanjenja proizvodnje i unosa nove plastike u naše okruženje, odnosno smanjenja otpada.

„Postoji nekoliko ključnih parametara za uspešan depozitni sistem: potrebno je da ga vodi i organizuje industrija, da bude neprofitan i transparentan, da postoji kontrola nad protokom materijala, odnosno da se osigura da se materijal vraća i ponovo koristi u originalne svrhe. Mi, kao Mattoni 1873 i Knjaz Miloš, snažno podržavamo što se u Srbiji razmatra i planira implementacija efikasnog depozitnog sistema. Spremni smo da posvetimo sredstva, energiju i ekspertizu naših ljudi da učinimo da budući sistem u Srbiji bude primer najbolje prakse u Evropi, kako industrija može da preuzme odgovornost i transformiše svoje poslovanje na održiv način. Danas je to moguće i mi smo za to spremni”, zaključio je Paskvale.

“Depozitni sistem pomaže da se uspostavi jasna veza između potrošača i ambalaže koju koristi i motiviše potrošača da svoju ambalažu vrati, umesto da je baci. Na ovaj način od ambalažnog materijala može reciklažom da se dobije kvalitetan proizvod i u isto vreme priroda oslobodi dugoročnog zagađenja”, rekao je Igor Jezdimirović ispred Udruženja inženjera zaštite životne sredine.

Violeta Belanović-Kokir ispred Sekopaka rekla je da je privreda najbolji partner državi u implemetaciji principa produžene odgovornosti proizvođača, ali i naglasila da bez razvijene primarne selekcije otpada depozitni sistem neće dati očekivane rezultate.

„Iskustva pokazuju da je depozitni sistem organizovan od strane industrije, u okviru koncepta produžene odgovornosti proizvođača, najefikasniji način da se sakupi ambalaža. Ipak, važno je da u ovom procesu na žurimo, jer ovakav sistem menja logiku na koju su i građani i potrošači navikli, jer se otpad više ne baca u kante i kontejnere, već vraća u trgovine. Zato je potrebno da se brižljivo osmisli nakvalitetniji model, kako primena ne bi poremetila tržište i ugrozila potrošača, u smislu dostupnosti ovakvih rešenja”, zaključila je Kristina Cvejanov ispred Green Loop platforme.

Depozitni sistem

Depozitni sistem

Depozitni sistem

Depozitni sistem